Blagodatni oganj iliti mađioničarski trik star 1300 godina

Blagodatni oganj

Jedno od omiljenih čudesa pravoslavnih crkava, Blagodatni oganj u Jerusalimu, više od 1000 godina, donosi velike prihode pravoslavnim crkvama.

O čemu se radi? 

Naime, svake godine, na Veliku subotu, Patrijarh Jerusalimski se spušta u navodno mesto gde su pripremali Hrista za sahranu, gde danas stoji Hram vaskrsenja Hristovog. Tamo, na njega se spušta Sveta vatra i on od te vatre pali sveću, potom izlazi iz prostorije, predaje sveću svim ostalima, koje šire plamen, i nose ga na sve četiri strane sveta. Ovaj običaj je prvi put pomenut 870. godine naše ere, a pomenuo ga je hodočasnik Bernard. Detaljan opis je dao ruski iguman Danilo koji je prisustvovao ceremoniji 1106. godine.
Nekoliko puta se desilo i da se ne dogodi "spuštanje Svetog Duha" u vidu vatre. Godine 1099. kad su Krstaši osvojili Jerusalim, pokušali su da molitvom spuste plamen i, navodno, pošto nisu uspeli, izbila je pobuna u novoosvojenom gradu. Takođe, 1579. godine, jermenski patrijarh se molio celu subotu, dan i noć, ali se plamen nije upalio na svećama. U prošlom veku, 1969. i 1970., jerusalimski patrijarh Benedikt je, po dogovoru koji je napravljen na svetskom savetu Crkava u Đenovi, prešao na Gregorijanski kalendar. Međutim, vatra se nije pojavila. Posle godinu dana, kada su se vratili na Julijanski kalendar, Sveti duh se opet spustio.
Takođe, verujući tvrde da vatra, u stvari, Duh sveti, je hladna i da ne pali odeću, kožu i dlake, tj. da je bezopasna.

Ne, ne, ne! O čemu se, ovde, zapravo, radi?

Ono malo podataka što je uspelo da se sačuva tokom vekova, Crkva je pažljivo uništavala i sakrivala od javnosti. Ipak, neki podaci su sačuvani. Na primer:

• Kad su Krstaši preuzeli Jerusalim 1099. godine, i kad se vatra nije pojavila, došlo je do naglog prestanka interesovanja zapadnih hodočanika za ovo čudo. Manji priliv hodočasnika, manja zarada od turizma. Zato je već sledeće godine Boldvin I Jerusalimski vratio pravoslavne sveštenike da vrše dati obred i tako je nastavljena tradicija svete vatre.
• Islamski istoričar XII veka, Ibn al-Kalanisi, opisao je koji se sve materijali koriste: „...da bi im oganj došao po ulju balzamovanog drveta i njegovih derivata, a njegovo je svojstvo stvaranje vatre u dodiru sa jasminovim uljem, a vatra je jarko svetla i ima svojstvo blještavilosti.“
• Katolički poglavar Papa Gregorije IX je 1238. godine je proglasio blagodatni oganj prevarom i zabranio katolicima da u ovom obredu učestvuju.
• Otomanski putopisac, Evlija Čelebija, tvrdio je da je jedan pravoslavni monah bio zadužen da iz skrivenog odeljka sipa belu naftu niz lanac na mesto gde treba da se zapali plamen.
• Na grčkoj državnoj televiziji (na youtube linku dole) Mihail Kalopulos je izveo demonstraciju samozapaljivanja sveća koje prethodno umočio u beli fosfor.
• Ruski Vladika Porfirije (Uspenski) je u svojim dnevnicima jasno stavio do znanja da je Blagodatni oganj prevara koju sveštenstvo u Jerusalimu praktikuje vekovima.
• Za one koji znaju ruski, skeptik Igor Dobrohotov je detaljno istražio ceo slučaj. 

Zašto?

Na kraju se postavlja pitanje zašto se ova prevara održava toliko vekova. kao i uvek kad su ovakve stvari u pitanju, glavna pokretačka snaga su finasije. I dok su Jerusalimom vladali katolici, i kad su vladali pravoslavni, i kad su vladali muslimani, a i sad, kad vladaju Jevreji, prihodi od ove vrste hodočasništva su ogromni. Postoje zapisi, još iz XIII veka, da je odgovor koji su hrišćanski monasi dali jednom muslimanskom caru, koji je hteo da sazna tajnu Blagodatnog ognja bio sledeći:

Šta je draže caru: bogatstvo koje se dobija na takav način; ili znanje o tajni  koja može da se raširi ako previše ljudi za to zna? Kada je car to čuo, shvatio je potrebu da se čitava stvar drži u tajnosti i pustio da se i država i crkva bogate.

(Na prvoj slici gore se nalazi Igor Dobrohotov koji pokazuje na sebi, da vatra, iz kog god oblika dolazila, ne može ništa ako se dovoljno kratko nanosi na sebe.)